Mastif uuu

Napuljski mastif mora imati dosta aktivnosti, ali zbog kratkog krzna, šetnje i vežbe ne smeju se odigravati po jakom suncu ili suviše niskim temperturama. Zimi im je neophodno obezbediti im kaputić.   Napuljski mastif je odlican čuvar i sluzbeni pas. On je izuzetno snazan, jakih kostiju, pun snage i uprkos tome istovremeno veličanstvenog izgleda, robustan i hrabar. Njegov izraz je inteligentan, uravnotežene naravi, poslušan, nije agresivan, kao čuvar ljudi i stvari nenadmašan. Gradja tela pokazuje, uopšte teškog, vrlo širokog, robusnog psa, čija je dužina tela veća od visine grebena. On je harmoničan u odnosu na format i relativno harmoničan u odnosu na profil. Glava: Kratka glava, masivna, između jagodičnih kostiju široka lobanja. Dužina glave je 3 / 10 visine grebena. Dužina njuške treba da je 1 / 3 dužine glave. Indeks lobanje je 66. Linije lobanje i nosnika su paralelne. Koža je bogata naborima tipična je pre svega na delu od spoljašnjeg očnog ugla ka uglu usana. Nosna pečurka produžava se u liniji nosnika. Gledano iz profila ne treba da štrči ispred usana. Treba da je velika, vlažna i hladna. Nozdrve su velike i otvorene. Boja treba da odgovara boji dlake. Nosnik je ravan. Njegova širina, mereno u sredini, treba da je oko 20 % dužine glave i oko 50 % dužine njuške. Usne su debele, mesnate, viseće i teške, tako da njuška gledano spreda deluje mnogo šire. Sluzokoža treba da bude vidljiva na mestu spajanja gornje i donje usne. Dužina donje vilice treba da odgovara dužini nosnika. Zubalo je makazasto. STOP: Treba da je pod uglom od 90 %,a ugao izmedju vrha nosa i čela je od 120 % - 130 %. UŠI: U odnosu na lobanju uši su male, trouglaste, daleko jedno od drugog usađene, ako su nekupirane prednjim rubom naležu na obraze. U korenu, uši su blago podignute. Ako su kupirane i to gotovo potpuno, čine jednakostranicni trougao. OČI: Kapci treba dobro da naležu na očnu jabučicu. Prilično daleko jedno od drugog, tendencija ka okruglom obliku, a zbog obilate kože na glavi nisu potpuno otvorene i zbog toga deluju ovalno. Boja očiju odgovara boji dlake: crna, siva ili braon.     VRAT: Kratak, jak i mišićav TELO: Dužina tela je 10 % veća od visine grebena. Grudi su široke, velike zapremine, sa snažno razvijenom muskulaturom. Vrh grudne kosti treba da je na istoj visini sa ramenim zglobom. Grudni koš je veliki, spušten do laktova ili nešto ispod. Ledja sa strane gledano pokazuju ravnu liniju koja je samo grebenom prekinuta. Ledja su široka. Slabine su posmatrano sa strane blago konveksne, donja linija stomaka je gotovo horizontalna kao produžetak grudnog koša. Stomak je veliki, koleni nabori mali. Sapi su siroke, jake i mišićave. PREDNJE NOGE: Prave, čvrste, mišićave. Šape su okrugle, velike, dobro zatvorene i zaobljene. ZADNJE NOGE: Butina je duga, široka, sa jakim plastičnim, jasno odvijenim mišicima. Potkolenica je jakih kostiju i mišića. Dužina nešto manja od butine. Postrana površina skočnog zgloba uvek dovoljno široka. Došaplje snažno i suvo, gotovo cilindrično. DLAKA: Gusta i svuda jednako duga, fina, kratka, a najviše 1,5 cm dugačka. Dlaka treba da je svilenkasto blistava. Poželjne boje su crna, siva, sivo plava, braon, crveno žuta i jelenje crvena. Sve boje mogu biti u tigrastoj formi. Male bele oznake na grudima i vrhovima prstiju su dozvoljene. Visina mužjaka je od 65 - 75 cm, a ženki od 60 - 68 cm. Težna mužjaka je od 50 - 70 kg, a ženki 15 % manje. Tipična odlika rase je kretanje u koraku. Lagano i nespretno kao medved. Korak je spor i veliki. Galop je redak.

Malezijski pas

  Malezijska pasmina Telomian je izvorni pas malezijskih domorodaca koji je snjim ziveo kao clan obitelji icuvao ih od zmija. Jeo je isto skromnu hranu kao sto su riba, riza, voce itd. kao i njegovi ljudi. Popeo bi se vrlo spretno ljestvama pre ljudi u povisene spavaonice kako bi ih ocistio od zmija i glodavaca. Pronadjen je 1963. godine kako zivi s njima duboko u dzungli.


Telomianje zgodan mali kratkodlaki pas visok u grebenu od 38 do 48 cm, a tezak od 8 do 12,5 kg.
Rano i dobro  je socijaliziran je odlican kucni ljubimac. Velo je aktivan i zainteresovanza sve. Posebnost mu je da se sapama sluzi skoro jednako spretno kao malo dete, a jos uvek je inzvaredan penjac.

Labrador

Лабрадор ретривер (такође лабрадор или само лаб скраћено), је један од неколико врста ретривера, врста птичара. Лабрадор се сматра за најпопуларнију расу пса на свету, и најпопуларнија је раса по регистрацији у САД-у (од 1991.)^[1] Великој Британији,^[2] Пољској, и неколико других држава.^[3] Такође је најпопларнија раса пса асистента у САД, Аустралији и многим другим државама. Такође се много користи и у полицији и другим званичним телима због детекције и радних способности.^[4] Веома су друштвени, нежни, паметни, снажни и добре нарави, и лабрадори се генерално сматрају за добре човекове пријатеље свих старосних доба (укључујући висок ниво толеранције и стрпљења за децу),^[5][6] и ти их чини одличним радним псима. Ови пси су веома лојални и одлични су за малу децу. Могу се користити у разним шоу програмима. Добро трениран, лабрадор је један од најодговорнијих, најпослушнијих и најталентованијих раса на свету.

• Кратак и снажан у слабинама и стражњем делу.

Дисплазија кукова, односно коксофеморалног зглоба је врло честа код лабрадор ретривера и наследна је. Једини начин да се она сузбије је отклањање и елиминација јединки из репродукције које имају дисплазију кукова. Већина земаља, чланица ФЦИ-а, као битан податак за употребу паса у приплоду, обавезно инсистирају на РТГ- снимци овог зглоба за чије снимање се издају лиценце а очитавање је комисијски и резултати се објављују у званичним, регуларним кинолошким друштвима тако да се све малверзације избегнуте и сви су упознати с оним јединкама који имају дисплазију, односно псима који се не могу користити у приплоду. Нажалост, овим су погођени и типични екстеријерни пси, шампиони, а на савести је узгајивача и интересу пасмине да се такви пси стварно не користе у приплоду.

Атрофија ретине је такође у великом броју оптеретила ову пасмину, јер се преноси и потребно је обавити преглед очног дна (фундуса). Идеално је када би пси који се користе у приплоду били катаракта негативни, ипак често смо сведоци да наши лабрадори и пре неке озбиљне старости, потпуно изгубе вид и ослепе. На срећу, атрофија ретине је далеко ређе обољење код лабрадора.

Остеохондроза се код лабрадора углавном појављује у периоду интензивног раста од 4-8 месеци и то углавном као упала покоснице и то најчешће костију лакта који касније прераста уартритис, а предиспонирајуци фактори су: хормонална неуравнотеженост, као и исхрана, рад и нагли раст.

Од осталих болести које се, срећом много ређе јављају је глувоћа, епилепсија, парализа душника, повраћање хране.