четвртак, 11. октобар 2012.

Suri orao - zivot u letu

Величина одраслих сурих орлова може бити различита. Јединке неких од највећих подврста сурих орлова могу бити врло велике. Већина врста су дуге између 66 и 100 cm са распоном крила између 150 и 240 cm. Тежина је између 2,5 и 6,7 килограма. Међутим, примијећени су неки примјерци у дивљини који су нешто већи, до чак 9 килограма тежине и дужине од 102 cm. Као и код многих других дневних грабљивица, и код сурих орлова женке су крупније од мужјака.
Боја перја може бити црнкасто смеђа и тамно смеђа, са златном бојом на задњем дијелу главе и врату, по чему је и добио име. На горњим дијеловима крила постоји нешто свјетлија површина. Младунци доста личе на одрасле јединке, али имају бијели реп и бијеле флеке у близини ножног зглоба који полако нестаје сваким mitiranjem и на крају, у петој години, потпуно нестаје.
Женка може да достигне тежину и до 6 kg а мужјаци до 4 kg. Живи на различитим мјестима, највише на planinskim масивима без густе вегетације. Животни век златног орла може да буде и до 50 година.
LETIM DA BIH ZIVEO I ZIVIM DA BIH LETEO 
Храни са zecevima,misevima,kunama,lisicama i kornjacama, али често и strvinama Могу јести и друге птице, а некад и стоку, попут jagnjadi i jarica. Током зиме имају проблема са проналажењем хране, те могу јести и strvinu да би се прехранили. Када нема ни тога, покушаће напасти sove,sokolove i zdrebe. Постоје записи по којима су јели чак и jastrebove i buljine.
Имају врло добар вид и могу спазити плијен са великих удаљености. Имају чак 8 пута већу оштрину вида од људи. Канџе користе за убијање и ношење плијена, а кљун само за једење. Обично имају подјелу рада током лова — један сури орао тјера и наводи плијен према другом који чека у засједи.
ORAO

 Сури орлови обично остају са истим партнером током цијелог живота. Граде по неколико гнијезда широм своје територије и користе их по неколико година. Гнијезда се састоје од гранчица, и одозго су напуњена травом кад се користе. Старија гнијезда могу бити велика и до два метра у пречнику и 1 метар у висину пошто их орлови сваки пут поправљају кад им нешто фали и тако их током времена кроз употребу увећавају. Ако је гнијездо смјештено на дрвету, гране некад под тежином могу да попусте тако да се гнијездо сруши. Разне друге дивље животиње малог раста, који су тако мали да обично не интересују ову велику грабљивицу, могу користити њихова гнијезда као склониште. Они који би их заправо могли јести су управо занимљиви плијен за сурог орла и зато избјегавају њихова активна гнијезда. 

Женке легу два црна јajeta између јануара и септембра (у зависности од мјеста у којем живе). Лежање на јајима почиње практично одмах пошто се снесе прво јаје, и пилићи се обично лијегу послије 45 дана. Потпуно су бијели и родитељи их хране око 55 дана прије него што могу да покушају са својим првим летом и ловом. Обично преживи само старије младунче, док прво умре прије смртност је велика, те велики број њих угине у првих неколико седмица.

Данас постоји шест подврста сурог орла који се нешто разликују у величини и боји перја. Могу се наћи у различитим дијеловима свијета:
Велики сури орлови из средњег pleistocena са подручја данашње Francuske се називају палео-подврстом Aquila chrysaetos bonifacti, а крупни примјерци из касног плеистоцена са подручја данашњег Krita, из пећине Liko, носе назив Aquila chrysaetos simurgh.[него што икад напусти гнијездо. Разлог томе је што старије младунче више нарасте и избори се за више хране у гнијезду. Ово је корисно за врсту јер тако родитељи успијевају да донесу довољно хране а млађе пиле је „резерва“ у случају да старије угине убрзо након што се излијеже. Родитељи улажу много труда у одгајање младих. Ако ови преживе неколико година, велика је вјероватноћа да ће доживјети старост. Међутим, међу тек излеженим пилићима

 

Сури орлови се могу дресирати за sokolarstvo. У Kazahstanu, Kirgistanu, западној Mongoliji и Kini, Kirgisu i Karzasu још увијек користе суре орлове за лов на лисице и вукове.
LEPOTAN

Сури орлови су раније живјели у умјереним климатима Европе, сјеверној Aziji Americi сјеверној Африци и Japanu У већини предјела у којим живи ова птица живи у планинским областима, али је раније живјела и у равницама и шумама. Посљедњих година почела је поново да се размножава у низијама, нпр. у Svedskoj i Danskoj.

У централној Европи се њихов број знатно смањио и сада их има само на Apeninskom poluostrvu, Alpimai i Karpatima. У Великој Британији их, по прегледу из 2007. године, има 240 парова од чега је већина у брдима Шкотске, а од 1969. до 2004. године су се парили у дистрикту Инглиш Лејк. Још увијек се могу видјети како прелијећу планине Шкотске али се постепено враћају у сјеверну Енглеску.

У Ирској, гдје је ова врста изумрла од лова од 1912. године, има покушаја да се поново уведе ова врста птица. Четрдесет и шест јединки је пуштено у дивљим предјелима националног парка Гленвег, у округу Донегал, од 2001. до 2006. године, од чега су најмање три женке угинуле. Намјерава се пустити укупно 60 птица, да би се осигурало ширење популације. У априлу 2007. године тако се излегло прво младунче у Ирској у посљедњих скоро 100 година. Претходни покушаји да се сури орлови размножавају у националном парку Гленвег су били пропали.

У Сјеверној Америци ситуација није тако тешка али ипак постоји значајно смањење броја. Главну пријетњу представља уништавање њиховог природног окружења, због чега су неки сури орлови у 19. вијеку већ напустили своја станишта.[4] У 20. вијеку пријетњу су представљала тровања тешким металима и органохлоридима али је овај проблем ријешен законским одредбама о загађивању природне средине.
Сужена станишта и недостатак хране данас представљају главни проблем за ову врсту. Судари са електричним водовима су чести од 20. вијека. На свјетском нивоу сури орлови се не сматрају угроженим углавном због већег броја јединки у Азији и Америци
Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)